Nezaboravni ukusi Srbije – Coca Cola gastro putovanje

Sigurna sam da vam se nekad u životu desilo da vas miris i ukus nekog starog srpskog jela vrati u detinjstvo, oživi slike i uspomene na bake i prabake, koje su vam sa ljubavlju spremale ručak. Ne običan ručak, kakav većinom imamo danas, u skladu sa ovim brzim tempom života, već onaj, koji se znao satima krčkati u pećnici, u toplom domu, dok ste se vi kao bezbrižno dete igrali napolju.

Meni se desilo upravo na Zlatiboru u septembru ove godine na događaju koji je bio je obeležen mojom prvom gastronmskom turom po Srbiji. Možda slutite da se radi o komplet lepinji, ali nije. Dobro, slažem se da se ona podrazumava nekako usput, ali u pitanju je nešto mnogo autentičnije i bolje, nešto što se ne može videti a ni probati svaki dan.

Kada sam te zlatiborske večeri (nisu zore) zakoračila u etno restoran Miris dunja, čula sam i osetila jednu emotivnu priču, koja je, uz melodije stare srpske muzike rasplamsala sva moja čula i brzinom svetlosti evocirala mi uspomene na period ranog detinjstva i odrastanja na selu. Imala sam priliku i čast da na jednom mestu isprobam davno zaboravljena srpska jela poput pilava od bundeve, janije sa suvim šljivama, kalindža, bungura sa suvim mesom ili užičke razljevače, preko slatkiša vasilice (čijeg se ukusa trenutno prisećam dok pišem ovaj post). Ova, a i mnoga druga stara srpska jela su zaživela samo zahvaljujući tome što su bila zapisivana od baka, prabaka, pa i čukunbaka, širom lokaliteta Srbije i tako sačuvala od zaborava. Zamislite to bogatstvo vrednosti koje imamo.

Degustacija rustičnih srpskih jela na delu

Ova jela, kažu, nije lako napraviti, te su stari recepti ipak prilagođeni današnjim uslovima, uz minimalne modifikacije. Verujem da nikada do sada, kao ni ja, niste čuli za ove nazive. Za neke od jela uspela sam da nabavim recepte, ali nisam sigurna koliko imam vešte ruke i dobre kulinarske sposobnosti kao baka.

Sigurno već znate da, kad god negde otputujem, volim da isprobam razna jela koja su karakteristična za taj lokalitet. Međutim, da se ovaj post ipak ne bi pretvorio u knjigu recepata, izdvojiću samo par jela koja sam probala i čiji ukusi su mi se dopali. Pre svega, želim da napomenem da se radi o vrlo poznatim i jednostavnim sastojcima, jer se u tadašnja vremena nije imalo baš puno izbora i mogućnosti kao danas. Možda ipak u toj jednostavnosti sastojaka i leži sva neobičnost i lepota ukusa.

Janija sa suvim šljivama

Krenuću od vasilica, jer mi je ovaj slatkiš definitivno favorit. Pravi se od slatkog mekanog testa oblika kao pogačica, odozgo je premazano medom i posuto šećerom i mlevenim orasima. Drugo jelo koje može biti zanimljivo i vegetarijancima je posni pilav od bundeve, a njegovo poreklo potiče iz Zapadne Srbije iz Potpećke pećine i staro je čak nekoliko generacija. Sprema se i peče u zemljanoj posudi tzv. đuvečari. Treće jelo koje mi je po kombinaciji sastojaka bilo zanimljivo je bungur, a potiče iz Šumadije iz sela Veliševac u blizini Ljiga. Jelo se pravi od barene i izmlevene pšenice i naliva od dimljenog svinjskog mesa koje se predhodno kuva. Na kraju se na vruće jelo doda kajmak. Verovalo se da ovo jelo nosi poreklo iz daleke Persije i sluzilo se radnicima posle teških radova na polju.

Ovoga puta @cocacolasrbija je imala odličan izbor za gastronomsku turu. Na njihovoj zvaničnoj  fejsbuk stranici nedavno sam saznala i nešto više o serijalu na kom je prikazano putovanje kroz Srbiju i njene nezaboravne ukuse (čak 12 zaboravljenih, rustičnih srpskih jela sa sve video prilogom i receptima, koje sada možete pronaći i na mobilnoj aplikaciji SimplyTastly, koja se može besplatno preuzeti preko Google Play Store-a). Na kraju bih samo napomenula svim ljubiteljima hrane da ne propuste da otkriju koje su to stare kulinarske tajne naših srpskih baka, koje su zaista bile mudre i genijalne žene.

Oni koji me češće prate na Instagramu , mogli su ovaj događaj da isprate i kroz moje instagram priče, kao i da saznaju to da je Zlatibor, a ujedno i Srbija, prvi put u istoriji dobila štrikani bilbord! Da, dobro ste čuli, štrikani bilbord, koji su tri vredne žene iz Zlatiborskog okruga izrađivale čitava tri meseca. Ako vas put navede na Zlatibor, a verujem da hoće, zastanite za čas ispred Hotela Olimp da pogledate tu unikatnu rukotvorinu.

Do sledećeg putovanja,
Milana

Leave a Reply