Sve o tajlandskoj hrani

 

Prve beleške impresija o tajlandskoj hrani nastale su negde tačno pre dve godine, kada smo se Miloš i  ja uputili u jednomesečnu avanturu zvanu Tajland uzduž i popreko. Tada još nisam znala da ću godinu dana kasnije imati svoj blog, gde ću  moći sve to i da zapišem, kako bih podelila sa još nekim čitateljem ili ljubiteljem hrane,  kome ova tema može da bude interesantna ili korisna, ukoliko planira da se uputi na Tajland.

Zapravo, mogu da kažem da se moj prvi susret sa tradicionalnom azijskom kuhinjom javlja davne 2007. godine kada sam provela 10 dana u Kini, sa svojim tadašnjim košarkaškim timom, na takmičenjima protiv ženske kineske reprezentacije, koje su se “zagrevale” pred  Olimpijadu u Pekingu. Da odmah napomenem – kineska hrana tamo, veze nema sa hranom koja se služi u našim kineskim restoranima, mada, mislim da to i sami negde pretpostavljate.

Da se vratimo mi Tajlandu. Kako kažu – zemlju osmeha, ali i velikih kontrasta u svemu, pa i u hrani. Iskreno, pre nego što sam se uverila u to koliko je tajlandska kuhinja zapravo prebogata specifičnim ukusima, bila sam skeptična da li ću ponovo doživeti scenario iz Kine, kada mi se ishrana bazirala samo  na ananasu i lubenici, iz razloga što su mi ukusi bili prejaki, a hrana specifično začinjena. Međutim, tajska kuhinja je za mene jedno pravo iznenađenje u pozitivnom smislu i jedan od glavnih razloga zašto bih se ponovo vratila na Tajland.

Probaću da vam dočaram ukuse i opišem svoje glavne impresije koje sam još tada zapisivala u vidu beleški (na čemu sam sada sama sebi zahvalna). U ovom tekstu navodim koja jela  su mi postala favoriti, ali i ona čiji su mi ukusi manje prijali, kao i preporuke šta bi trebalo obavezno da se proba. Naravno, o ukusima ne možemo raspravljati, pa shvatite ovaj tekst kao skup subjektivnih utisaka.

Street food na ulicama Patonga, Puket

Kao što sam rekla na samom početku , Tajland je zemlja puna kontrasta, u svemu, pa se tako i hrana razlikuje na severu i u unutrašnjosti zemlje, u odnosu na južne i primorske krajeve. Sve što pomislite da je nespojivo, Tajlanđani obožavaju da mešaju. Slatko-kiseli i ljuti sosevi druže se u svakom jelu i idealna su baza svim ostalim začinima, poput crvenog, zelenog i žutog karija, kurkume, korijandera, limunske trave i mnogih drugih lekovitih začinskih biljaka. Možete li da zamislite  umakanje voćkica sličnih našoj kruški, u posudicu sa pomešanim šećerom i čilijem? Verovatno ne, iako me je podsetilo na našu naviku da umačemo jagode u šećer. Na Tajlandu je čak i hleb slatkastog ukusa. Takođe, kao neko ko nije baš ljubitelj ekstremno ljute hrane, bilo mi je dovoljno samo da svuda naglasim : “No spicy” i da u potpunosti razumeju da hranu ne pripreme baš ljutu. Usput, moram razočarati ljubitelje klasičnog jogurta – na Tajlandu ga nema, osim voćnog. Ovo su neke činjenice koje treba da se znaju pre nego što  se ode na Tajland.

Ulična hrana ispred tržnog centra u Bangkoku

Još jedna specifična stvar sa Tajlandom je da se hrana nalazi svuda u izobilju, na ulici, po dugačkim tezgama. Čitave pijace hrane su pred vama dok šetate. Neka vas ne začude naizgled neuredni kuvari, koji pripremaju hranu tik do ulice gde prolaze kola ili do trotoara, zatim plastični stolovi i stolice koji čine improvizovani “otvoreni restoran”, gde na desetine ljudi sede i jedu svoj obrok. U startu mi je sve to delovalo odbojno, ali sam ubrzo prestala da se plašim, jer sam nekoliko puta doživela situaciju da, sedeći u dobrim restoranima, vidim kako se hrana, u stvari, priprema napolju i paktično unosi unutra samo da se posluži gostu. Kada je već tako, zašto se onda ne osloboditi i kupiti hranu na ulici, koja je upola jeftinija? Tzv. street food  je deo njihove tradicije, načina života  lokalnog stanovništva, pa samim tim i turista, kojima je to atrakcija. Tamošnje meteorološke prilike, koje odlikuju visoke temperature i velika vlažnost vazduha, jednostavno ne dozvoljavaju pripremu hrane u zatvorenom prostoru. Suvišan bi to bio stres i stanovništvo gotovo da uopšte ne priprema hranu kod kuće. Takvoj klimi pogoduje i raznovrsnost namirnica koje su dostupne na ovom plodnom tlu.

Priprema hrane - Kineska četvrt u Bangkoku
Priprema hrane – Kineska četvrt u Bangkoku

Ponuda ulične hrane je šarolika – od ribe i morskih plodova, do piletine i svinjetine na ražnjićima pečenim na roštilju, premazane slatkim barbecue sosom, čiji miris konstantno mami da se “proba još samo ovo”.  Postoji milion varijanti mesa, koje ima uglavnom slatkast ukus i može se kupiti za vrlo povoljnu cenu koja se kreće od 10-30 BHT (bata), što znači negde između 35-100 RSD. Meso se priprema  i drži u marinadama na bazi soja sosa, kako bi dobilo specifičnu boju, mekoću i ukus.

Pileci raznjici na tajlandski nacin
Pileći raznjići na tajlandski način

Kada bi me ljudi pitali koje je to najegzotičnije jelo koje sam ikada probala, ja bih im kao iz topa  odgovorila: krokodilsko meso sa roštilja. Još naglasim i da je  street food. Dobijala sam iznenađene reakcije ljudi, prosto, zato što je od krokodila i odmah potom bi usledila pitanja kakvog je ukusa. Verujte, i meni je trebalo 10 minuta premišljanja pred tezgom, da li da probam ili ne. Pošto sam već bila kukavica za bezazlene skakvce, rešila sam da probam krokodila.  Zvuči grozno, ali uzbuđenje je bilo vidno i mogu slobodno reći da je to najegzotičniji specijalitet definitivno koji sam probala na ovom putovanju, a i u životu. Ukus je zaista sličan piletini, mada potpuno neutralnog mirisa i tvrđe teksture. Na temu popularnih prženih buba i crva ne mogu vam ništa reći, jer nisam bila dovoljno hrabra da ih probam, kao što rekoh, iako važe za nešto veoma izazovno turistima.

Krokodilsko meso na roštilju
Krokodilsko meso na roštilju

Korijander je, rekla bih, osnovni začin koji se koristi u velikom broju jela, tokom pripreme ili kao dekoracija. Iskreno, meni njegov ukus nimalo nije prijao. Stoga sam ga izbegavala u širokom luku i birala jela u kojima ga nema, čak ni kao dekoracija, ali ako ste ljubitelj korijandera, ovo je za vas vrlo lepa informacija i razlog više da probate tajlandske ukuse. Međutim, radoznalo sam odlučila da poručim jelo pod nazivom Tom-Yum-Goong,  veoma popularno među Tajcima. “Na oko” nije izgledao posebno, a mogu reći i da mi ukus nije bio prijatan. Tom-Yum je vrsta supe, u ovoj verziji sa škampima, nudlama i kuvanim jajetom, čiji su glavni začini lemongrasskaffir lime listići, galangal, limunov sok, riblji sos i čili. Uz sve nabrojano, nenaviknuta na tako kompleksne kombinacije, ipak nisam uspela da završim porciju. Ostalo je doslovno ovako, kako ga vidite na slici.

Tom Yum Goong
Tom Yum Goong

Nasuprot Tom-Yum-u, jelo koje u svom nazivu takođe sadrži reč „Tom“ (u prevodu: skuvano) je Tom-Kha-Gai – pileća supa od kokosovog mleka, koja me je potpuno osvojila! Iako sadrži identične začine kao i prethodno jelo, kokosovo mleko je ovoga puta odigralo značajnu ulogu, zajedno sa pilećim mesom,  đumbirom, korom limete i šitake pečurkama. Toplo preporučujem ovaj specijalitet uz pirinač kao prilog ili pikantnu papaja salatu. Iako vam se možda sve ovo čini nespojivim, to su čari ukusa Tajlanda.

Tom Kha Gai
Tom Kha Gai

Svaki turista koji kroči na Tajland, brzo sazna za čuveni i najpopularniji Pad Thai, tradicionalno tajlandsko jelo od pirinčanih nudli, mesa, izdanaka bambusa, tofu-a, začina, mrvljenog kikirikija i jaja. Kada se svi ovi sastojci fino proprže na vreloj ploči, ukus može da bude veoma lep. Ukoliko niste tip koji voli da eksperimentiše sa hranom i jakim začinima i ako volite „proverene” stvari, onda je ovo jelo pravi izbor za vas.

Pad Thai
Pad Thai

Restoransku ponudu hrane smo nasumično i po osećaju birali.  Za vreme boravka u Bangkoku jednom prilikom smo se odlučili za ručak u restoranu „Isan & Grill“, koji se nalazi u Central World Shopping Mall-u. Fokusirali smo se više na kontinentalni meni, zbog „privikavanja” stomaka, na početku. Za predjelo smo birali najlepše prolećne rolnice ikada, sa slatko-ljutim umakom, punjene povrćem, suvim mesom i sirom. U ovom restoranu sam otkrila i najlepše piće na svetu, za sada – čuveni Thai Milk Tea – ukus koji me je oborio sa nogu već pri prvom gutljaju. Može se naći na svakom koraku i preporučujem vam da ga obavezno probate, ako budete u prilici.

Isan Grill restoran Bangkok ručak
Isan Grill restoran Bangkok ručak

Na Tajlandu su najpopularnija jela sa morskim plodovima, salate od  morskih plodova i riba, što je i logično za primorje, ali se može naleteti i na suši. Tako se odlučih da za prvu večeru probam školjke u restoranu „Lobster Seafood” na poluostrvu Krabi i poručim jelo pod nazivom Baked shell with cheese. Nisu bile baš toliko „baked“, pa nisam bila preterano oduševljena načinom pripreme, ali mi se spoj vrućeg topljenog sira i školjki mnogo dopao. Poručili smo i komade sabljarke na roštilju, punog ukusa, sočne i fino začinjene biberom. Čista petica.

Baked shell with cheese
Baked shell with cheese

 

Posebno zanimljiv i egzotičan obrok za ručak, zbog svoje dekoracije, bio je Fried Rice with Shrimp – proprženi pirinač sa karijem, povrćem, škampima i komadićima ananasa, koji su mu davali umerenu skatkoću, sve to servirano u ananasu. Divno zvuči, a i izgleda, zar ne? Morala sam ovo jelo da izdvojim kao neobično a istovremeno i finog ukusa, takođe pogodno za one koji ne žele ili ne vole previše da eksperimentišu sa hranom.

Fried rice with shrimp
Fried rice with shrimp

Poslednji, ali ne i najmanje bitan obrok koji ću izdvojiti je Sweet and Sour Chicken i isti način pripreme za Pork – dakle piletina ili prasetina. Možda zvuči obično i poznato, ali obožavam taj spoj slatkog i kiselog ukusa, a Tajlanđani ga savršeno pripremaju. Blagu slatkoću i kiselost raznovrsnom povrću daju sok od ananasa i komadići ananasa. Ovo jelo nikako nije moglo da mi dosadi i svrstavam ga u favorite.

Chicken Sweet and Sour

Da bi vam bilo što preglednije sve ovo što sam opisala, napraviću listu mojih top 5 jela:

  1.  Chicken Sweet and Sour
  2.  Tom Kha Gai
  3.  Pad Thai
  4.  Fried rice with shrimps
  5.  Crocodile babrique

Na kraju, biću iskrena i priznaću da mi tajlandski ukusi zaista nedostaju. Iako nisam bila jedna od onih turista koji su radi da isprobaju baš sve što ugledaju, birala sam hranu koja mi je izgledala primamljivo i u retkim slučajevima je bilo greške. Spoj nespojivih ukusa (iz našeg, balkanskog ugla iliti podneblja posmatrano) je ono što je pravi opis tajlanske kuhinje. Na vama je samo da im se prepustite. Tamo će se naći za svakoga po nešto, jer je izbor hrane neverovatno raznovrstan. Dodaću i to da se posle obroka nikada nisam osećala teškom.

Želim za kraj da vam razbijem još neke predrasude – zaboravite na probiotike i lekove za želudac, jer vam zaista neće biti potrebni, sem ukoliko ste preosetljivi, po prirodi. Barem nama nisu trebali za tih 30 dana avanture na Tajlandu. Tajlandska hrana je uglavnom prilagođena evropskim turistima, samo je pitanje izbora.  A izbor je velik i širok.

O tajlandskim poslasticama u ovom tekstu nema mesta, jer zaista zaslužuju posebnu pažnju . Zbog njih, a i zbog svih ovih ukusa koje sam kroz ovaj tekst  pokušala da vam približim, jedva čekam priliku da se ponovo vratim na Tajland.

Leave a Reply